ФИЛИП ВИШЊИЋ – ПЕСНИК БУНЕ

Један од најпознатијих српских гуслара, Филип Вишњић (1767 – 1834) рођем је на Мајевици, у селу Горња Трнова код Угљевика, у богатој породици Вилића. По надимку своје мајке (која се преудала пошто су јој мужа убили Турци) - Вишња – Филип је добио презиме. У осмој години прележао је богиње које су му одузеле вид. Научио је да свира гусле и с њима се потуцао по Босанском пашалуку, Херцеговини, чак до Скадра.

Певао је песме од старине, о Краљевићу Марку, а по преласку у Србију 1809. г. боравио је у логорима устаничке војске, на лицу места слушао о биткама, дружио се с устаничким војводама. Тако је испевао 13 песама о Првом српском устанку, међу којима је најпознатија Почетак буне против дахија.

После пропасти Првог српског устанка Вишњић се настанио у сремском селу Грку, али је ишао по селима и градовима Срема, Славоније, Бачке и Баната певајући песме, и свуда је био радо слушан. Вук Караџић је од њега у манастиру Шишатовац 1815. г. записао 17 песама којима је „зачинио“ једну своју књигу народних епских песама. Вишњић је превазишао традиционалне оквире народне епике и дао епику устаничког, револуционарног типа. Био је аутор у већој мери него што је био интерпретатор песама. Звали су га „песник буне“, „српски Хомер“.

Умро је у селу Грку (које је по њему добило име Вишњићево).

---