Корисни линкови
ШКОЛА У МОРОВИЋУ
Српска школа постоји у селу од 1724. године.Не зна се ко је био њен први учитељ.Један од првих учитеља био је поп Јова (1730-1750).Број ученика је био: 1724. године - 5 буквараца, 4 часловца и 3 псалтирца; 1802/3 , 12 ученика; 1842/3, 17 ученика; 1871/2, 36 ученика.
Како није постојала посебна зграда ђаци су одлазили учитељу у кућу.Чини се да је школска зграда саграђена половином 18. века (1765.године).Настава се изводила пре и после подне , а годишњи распуст је трајао месец дана.Ђаци којих је тада било 23, учили су српско читање и писање.Учитељ је добијен из Карловаца.Школу је издржавала црква, а свештеници су постављали учитеље.Тадашњи учитељ , магистар, није имао фиксну плату, већ ју је добијао од родитеља ђака.Зграда школе је 1772. године била у лошем стању.За школу се 1774.године говори да је граничарско –тривијална.Њу је тада похађало 59 ђака, од тада 27 православних Срба и 32 римокатолика.Учитељ је Јохан Мајер из Преславе у пруској Шлезији, стар 46 година, римокатолик.
Чини се да је ова школа основана 1767. године , апо свему судећи похађали су је православци и католици.Учитеља је плаћала моровићка сатнија коју су поред Моровића чинили:Грк (Вишњићево),Босут,Рача,Јамена, Липовац, Строшинци...Учитељ је добијао 120 форинти годишње и 30 хвати дрва за огрев.
Између 1785. и 1797. године, школа се не помиње , што би могло да значи да се угасила , тек 1802/3. године она постоји и у њој је 12 ђака.
Од 1808. године ту је учитељ Гееоргије Јанковић ( Јовановић?), родом из Сивца, страр 60 година.Учитељ је добро познавао катихизис, што није важило за методику и стране језике.Овај учитељ , добре нарави, редовно је одлазио у цркву и као учитељ помињаће се наредних десет година (1825/6).Тада ће школа имати тек 5 ђака. Школска зграда је била у лошем стању па се верује да је у времену од 1808 . године сазидана нова зграда. Од исте године у школи се уче:молитве, буквар, часослов, псалтир, катихизис.
Од 1825/6. године број предмета се повећава , читају се часописи , учи се рачунање и црквено певање.У школи је учитељ Урош Горјанчевић.
Извесно време школа је затворена, а онда 1828. године опет почиње са радом заслугом српско–православне црвене општине. Учитељи су били Адам Обрадовић, Никола Урошевић, Аћим Прекрповић, Корнелије Поповић (парох), Јован Урошевић (1842-1847), Корнелије Поповић (1855), Јован Стојановић (1868) , Љубомир Поповић , Јован Смољанић (до 1876), Радивој Поповић, Ђорђе Јосифовић (1881-1895), Милорад Тодорић, Милош Вуковић , Васо Орешчанин и Никола Метикош.
Као учитељи помињу се још Миле Анкербауер (1854), Нелхиор Топаловић (1860) и Ђуро Јосиповић (1865-1885). Током 1833.године из Адашеваца се у Моровић преноси Немачака тривијална школа. Тада је учитељ био Андрија Балентовић.Са престанком границе (1873) и ова школа је укинута.Године 1878. школу је похађало 59 ђака.Школа је комунална, учитељ је Васа Орешчанин, а учитељица Катарина Којић. Школу је похађало: у основној 97 ђака (мушких 58, а женских 39), а потфорну 36, ( мушке 25 , а женске 11).
Током 1907. године , уз утрошак од 17.127 круна , изграђена је српска православна школа , док је католичка за 1329 круна преуређена.За трошак од 9430 круна исте године преуређени су станови за учитеље.На територији села која су су 1927.године припадала шидском срезу постојало је више основних школа. Моровић је имао школу са 5/4 разреда , 4 учитеља , а управнијк је био Никола Метикпш.
Основна школа у Моровићу свој назив Основна школа „Драгиња Никшић“, задржаће до 1976. године , када је промењен у назив Основна школа „Босутски одред“ ,заједно са подручним школама у Вишњићеву и Јамени.
Од 1. септембра 2002. године , заједно са подручним школама у Вишњићеву и Јамени, школа добија назив Основна школа „Филип Вишњић“.
ШКОЛА У ВИШЊИЋЕВУ (ГРК)
Око 1735. године саграђена је школа , наравно једноразредна.Како је школа била изграђена од слабог материјала , једном приликом јак оркан срушио је школу и цркву. Мештани су били пиморани да поред цркве саграде и нову школу 1750. године.
Школа је у оно време била верског типа, конфесионална. Стара школа и црква налазиле су се на месту између старе општине и општинске зграде у којој су раније становали општински бележници , а након тога на том месту налазила се нова школа саграђена од материјала који је добијен од порушених магацина, општине и бележничког стана. Треба поменути и име тадашњег сатнијског заповедника Срђановић Станојка, чијим су настојањем преместили школу са старог на ново место и саграђена је од чвршћег материјала са једним станом за учитеља и једном учионицом , а под једним кровом.
Као први учитељ помиње се поп Стефан. Магистер Софроније Калајџић , помињаће се у извештајима из тог времена у периоду од 1780-1785.године.Године 1792. као учитељ наводи се Прокопије Петровић родом из Манђелоса, а 1796. године Јован Сремчевић.Од 1797. године учитељ је Мојсије Белокапић. Из његовог времена остао је запис да је ова школа „славено-сербска“.Након њега учитељ је Марко Мијатовић (родом из Грка) који ће касније постати свештеник и школски катихета. Од 1802. године из Кузмина долази учитељ Урош Филиповић, а од 1808. године учитељ је Георгије Георгијевић родом из Вишњићева, стар 22 године. Није учио методику , али је добро знао катихизис а уз то је био и добре нарави. Од те исте године у школи се уче молитве , буквар, часослов, псалтир, катихизис и аритметика.
Године 1802/3. школу је похађало 20 ђака , ау 1808. години има их 25.Током 1842/ 3. ученика је 58, 1846/7. године има их 53, а 1871/2. 67 мушких и 49 женских ( свега 116). До 1848. гидине школу су похађала само мушка деца. Као и све школе у крајини , тако је и школа у Грку била под надзором војске.Учитељи су у почетку били свештеноци и богословски кандидати, а касније и подофицири. Живело се доста јадно. Награда им је била у животним намирницама. За издржавање школе и учитеља бринуло се село.
Све до 1875 . године школа ће бити вероисповедна. До 1872. године имала је само једно одељење, а после два ( мушко и женско).
Све до 1875 . године школа ће бити вероисповедна. До 1872. године имала је само једно одељење, а после два ( мушко и женско).Године 1891. школа је проширена у дворазредну , 1893/4 . у трећеразредну , а 1909/10. године у четвороразредну . Услед већег броја деце, а у недостатку просторија , школу нису уредно похађала сва деца, способна и уписана у школу.
Тако је то трајалао све до Првог светског рата. Како је село било близу границе, а свега удаљено 8-10 км од села Босута и Сремске Раче, која су била гранична места поред реке Саве у ондашњој Краљевини Србији, ни Грк није био поштеђен.Услед ратних догађаја између Аустроугарске и Краљевине Србије, школа ће бити заузеа у војне сврхе , а учитељи ће бити одведени у интернацију и то: Гламочлија А. Данило и Јован Гаврић. Стара школа није радила две године.Када су се учитељи вратили из интернације, школа наставља са радом.
Рад са четири разреда и четири одељења трајаће све до 1928. године. Тада ће Министарство просвете у Београду под бројем 60150, од 8. августа 1928. године отворити пето и шесто одељење.Због недостатка учионица са 1. и 2. разредом одржавала се полудневна настава.Свако одељење имало је свог наставника, а било их је 5 ( 1 мушкарац и 4 жене): Гламочлија Д.Миленко, Стипановић Даринка, Јанић Емилија, Штетић Љубица и Ђорђевић Нада.
Свеукупно у Грку ће од 1795.године до 1945 службовати 76 учитеља и њихова имена су позната.
Године 1934. прослављена је стогодишњица од смрти српског гуслара и народног песника Филипа Вишњића , родом из Српке Трнаве , у околини Бијељине. Филип је последњих 20 година свог живота био настањен у Грку са своје двоје деце , од којих му је ћерка била удата у Белићеву кућу, а син је после краћег времена умро.
Приликом те прославе , пошто је Вишњић сахрањен на гробљу у Грку, где му је народ подигао споменик, у знак признања за Филипова дела , промењен је и назив села Грк у Вишњићево , 1 јануара 1935. године.
По завршетку Другог светског рата, сређивањем прилика у селу, и рад у школи је могао да почне . Деца су се вратила својим кућама.Како су у току рата школске зграде биле попаљене , настава се изводила у приватним зградама , чији је власникм био бивши управник поште.
Као први наставници после ослобођења појављују се ДумовићЂ. Милан, родом из Шида и Клобучарић Вјекослава из Вуковара.Рад је отпочео 10. марта 1945. године. Било је уписано 220 ђака у сва четири разреда. Преглед школе и школског радаза ту годину, прегледан је од стране наставног инструктора за Шидски срез у току месеца јула 1945. године.
Школска година завршена је дана 31.јула 1945. године уз малу свечаност , којој су присуствовали сви делегати антифашистичких организација заједно са ђачким родитељима. У најбољем реду вођена је школска администрација , а управу школе водио је тачно и савесно учитељ Думовић Милан.
Ушколској 1945/6.години рад је редовно отпочео 1.септембра.Било је уписано 140 ученика. Наставници су били Думовић Ђ. Милан и Клобучарић Вјекослава. Подела разреда и одељења извршена је овако:прво одељење сачињавали су ученици 1. и 2. разреда са 76 ђака (наставник Клобучарић Вјекослава), а друго одељење сачињавали су 3. и 4. разред у коме је било 64 ђака ( наставник Думовић Ђ.Милан).
Дана 16 . септембра 1945. године јавио се на дужност учитељ Гламочлија Миленко, који је одлуком Главног народног одбора Војводине , премештен из Дивоша у Вишњићево, као чиновник пете положајне групе.
Доласком учитеља Гламочлије, подела разреда је поново извршена, тако да је учитељица Клобучарић преузела рад у 1. разреду , учитељ Думовић у 2. разреду, а учитељ Гламочлија у 3. и 4. разреду. Као потпуна осмогодишња школа, Основна школа „Филип Вишњић“ у Вишњићеву , почела је са радом 1. септембра 1952. године. У пети разред уписани су и ученици који су због рата прекинули школовање.Школу у Вишњићеву похађали су и ученици из Сремске Раче све до 1965. године.У то време у школи је од првог до осмог разреда било 345 ученика.
Школа у Вишњићеву ће заједно са подручним школама у Моровићу и Јамени 1.септембра 1976. године променити назив у Основна школа „Босутски одред“.Тај назив ће задржати све до 1. септембра 2002. године , када је школи враћен стари назив Основна школа „Филип Вишњић“.
МАЛА ЈАМЕНСКА ШКОЛА
Јамена је средином 18 века добила своје прво српско училиште али чињеница је да су се деца Јамене школовала већ 1758/59 школске године па ће бити да је школа отворена знатно раније. Школа није имала засебну школску зграду нити учитеља али је зато децу учио поп Арсеније Ненадовић у својој кући. Речене године школа је имала смо пет ђака, што је за почетак било довољно јер је школовање још задуго било необавезно. Прву школу је основала и издржавала српска црква.
1771. године је саграђена прва школска зграда која се састојала само из једне учионице и учитељског стана. Та школа је већ тада радила двократно тј и пре и после подне и то скоро целе године јер је распуст трајао само месец дана. Године 1771/72. Било је 16. ђака који су учили српско читање и писање. Не зна се тачно ко је био „добијени“ учитељ али није искључено да је то био магистер Јаков Кнежевић. Седам година касније учитељ је постао Јован Ненадовић, поп Арсенијев син који је основно знање стекао у селу са осталом децом учећи од свог оца.
1797. године, индиректна сведочења говоре да је српска православна црква на свом земљишту одмах поред богомоље која је изграђена 1766. године саградила нову школску зграду која је имала више учионица и учитељски стан.
1818. године приступило се изградњи нове школе која је саграђена од опеке а покривена шиндром. Циглу су направили и испекли сами сељаци што важи и за грађу и за шиндру која је исечена из оближње шуме, док је сав остали материјал (креч, стакло, ексери итд) купљен од црквене готовине, а једним делом и од новца добијеног за стару црквену шиндру, продату на лицитацији за огрев и друге потребе. Поред зидова та школа је добила и забате од опеке што је била велика реткост у то доба. Те године је у школском дворишту ископан бунар, који је и обзидан, потребан и ђацима и учитељима као станарима школске зграде. Наши подаци не говоре детаљније о самом изгледу нове школе али је сигурно да је иста била једна од бољих зграда свог времена.
Према томе, нема никакве сумње да је Јамена имала своју малу српску школу већ у првим годинама друге половине 18. века, која је радила, како изгледа, без уобичајених прекида, бар не већих. Такође је неоспорно да је ту школу финансирала искључиво српска православна црквена општина.
Данашња школска зграда саграђена је 1891.године